Освета Бојчић Алије (Сарајево) 0001    Закукала сиња кукавица 0002    На Прологу, високој планини, 0003    На башлуку Бојичић-Алије. 0004    Говорио Бојичић Алија: 0005    »Бог’ т убио, сиња кукавице, 0006    Зар нестало у Пролог-планини, 0007    Зар нестало дрвља и камења, 0008    Те не панеш дрвљу и камењу, 0009    Већ си дошла на моје мезаре, 0010    Па ми не даш лежат у мезару.« 0011    Проговара сиња кукавица: 0012    »Не будали, Бојичић Алија; 0013    Није ово сиња кукавица, 0014    Веће вила, твоја посестрима. 0015    Је л’ т’ Алија свично и обично, 0016    Је л’ ти т’јесно у четир’ дувара, 0017    Јесу л’ тешке даске јаворове 0018    И на њима црна земља, Але?« 0019    Њојзи вели Бојичић Алија: 0020    »Јест ми, вило, свично и обично, 0021    Н’јесу т’јесна четири дувара, 0022    Н’јесу тешке даске јаворове, 0023    Ни на њима црна земља, вило! 0024    Већ је мени Влашче додијало, 0025    Силно Влашче, од Врљике бане, 0026    Често оно у лов долазећи 0027    Са својијех тридесет Маџара; 0028    Сви Маџари с миром коње јашу, 0029    Ал не јаше од Врљике бане, 0030    Већ вранчићу притеже дизгине, 0031    А примиче тумбак-узенђије, 0032    Па ми гази дубока мезара 0033    И још виче грлом и авазом: 0034    »»Устај горе, Бојичић Алија, 0035    Да јуначки мејдан под’јелимо!«« 0036    Мртве ноге не д’јеле мејдана, 0037    Мртве ноге хрват се не могу; 0038    Већ, Бога ти, вило посестримо, 0039    Ти отиђи на ески-Кладушу 0040    Моме брату Бојичић-Осману, 0041    Све му, вило, по истини кажи.« 0042    Извила се вила под облаке, 0043    Па одлетје на ески-Кладушу, 0044    Она паде на Бојчића кулу, 0045    Па закука као кукавица, 0046    А превија као ластавица, 0047    Исходио Бојичић Османе, 0048    Да убије сињу кукавицу: 0049    »Бог т’ убио, сиња кукавице, 0050    Лани си ми брата искукала, 0051    Зар сад мене ове ћеш године? 0052    Не ћеш више никог, кукавице!« 0053    Па потеже везену шешану, 0054    Да укине сињу кукавицу. 0055    Проговара сиња кукавица: 0056    »Сјед’ Османе, окаменио се! 0057    Није ово сиња кукавица, 0058    Већ је вила, ваша посестрима.« 0059    Све му вила по истини каза. 0060    Кад то чуо Бојичић Османе, 0061    Он завика слугу Хусеина: 0062    »Хусеине, моја вјерна слуго, 0063    Хајде узми бајрак са чивије, 0064    Па га носи пред нову џамију, 0065    Па га развиј и задиј у земљу, 0066    И испали до два веденика, 0067    Који ждеру литру тученика, 0068    Нек се купе под бајрак јунаци, 0069    Нек се купе млади Крајишници.« 0070    У млађега поговора нема; 0071    Он узима бајрак са чивије, 0072    Па га носи пред нову џамију, 0073    Па га разви и поби у земљу, 0074    Он испали до два веденика, 0075    Који троше литру тученика. 0076    Оде јека низ ески-Кладушу, 0077    А тутњава низ турску Крајину, 0078    Није прошо б’јели дан до подне, 0079    Скупише се млади Крајишници. 0080    У та доба Бојичић Османе, 0081    Па им вели Бојичић Османе: 0082    »Чујете л’ ме, моја браћо драга, 0083    Који има остарјелу мајку, 0084    Нек не иђе у чету јуначку; 0085    Који има вјереницу љубу, 0086    Нек не иђе у чету јуначку, 0087    Да ме куне на танахној кули. 0088    Ком’ је кућа диван-кабаница, 0089    Мач и пушка и отац и мајка, 0090    Који може стићи и побјећи, 0091    На запету пушку ударити, 0092    Нека иђе у чету јуначку.« 0093    Осуше се млади Крајишници, 0094    Сам’ осташе тридес’т и четири. 0095    Њима вели Бојичић Османе: 0096    »Чујете ли, моја браћо драга, 0097    Да иђемо у Пролог-планину, 0098    Гдјено ми је братац погинуо, 0099    Јер је њему Влашче додијало, 0100    Силно Влашче, од Врљике бане, 0101    Често оно у лов долазећи 0102    Са својијех тридесет Маџара, 0103    Сви Маџари с миром коња јашу, 0104    Ал не јаше од Врљике бане, 0105    Већ вранчићу притегне дизгине, 0106    А примакне тумбак-узенђије, 0107    Па му гази дубока мезара, 0108    Још му виче грлом и авазом: 0109    » »Устај горе, Бојичић Алија, 0110    Да јуначки мејдан под’јелимо!«« 0111    Сва дружина пошла из Кладуше 0112    И дођоше у Пролог планину, 0113    Сакрише се под зелене јеле. 0114    Говорио Бојичић Османе: 0115    »Чујете л’ ме, моја браћо драга, 0116    Ах тако Вам Бога јединога, 0117    Сваки себи гледајте Маџара, 0118    Ја ћу себи од Врљике бана.« 0119    Истом они у тој р’јечи били, 0120    Ал ето ти од Врљике бана 0121    Са својијех треидесет Маџара; 0122    Он притеже вранчићу дизгине, 0123    А примиче тумбак-узенђије, 0124    Па Алију гази у мезару, 0125    И зове га на мејдан јуначки. 0126    Кад то видје Бојичић Османе, 0127    На прсим му токе заиграше, 0128    А у руци везена шешана, 0129    Па шешану по табану љуби 0130    Па је њојзи Осман говорио: 0131    »Шара пушко, не остала пуста, 0132    Не усахла у рамену рука, 0133    Немој мене ватром преварити; 0134    До данас ме преварила н’јеси, 0135    Ти погоди од Врљике бана. 0136    Ах тако ми Бога јединога, 0137    Што год буде у силнога бана, 0138    Што год буде зларта и дуката, 0139    Све ћу, пушко, на те ударити 0140    Сву ћу тебе у злато залити.« 0141    Још говори Бојичић Османе: 0142    »Чујете ли, моја браћо драга, 0143    Када пукне моја граналија, 0144    Нек отпукну ваше свеколике.« 0145    Земљи паде, пушци ватру даде, 0146    Пуче пушка, - вазда му пуцала! – 0147    И погоди од Врљике бана, 0148    Погоди га у чело јуначко, 0149    Гдје му никад мехлем не требује, - 0150    Паде бане у зелену траву. 0151    Запалише остала дружина, 0152    Погодише тридесет Маџара, 0153    Те им русе одсјекоше главе, 0154    Па Алији мезар накитише, 0155    Вратише се на ески-Кладушу, 0156    Пјевајући и пушке палећи.